Zašto nam je komunikacija važna

Ne piše baš sve u knjigama. Komunikacija je danas toliko važna jer komunicirajući međusobno učimo, otkrivamo, shvaćamo, spoznajemo. Nedavno sam u jednom razgovoru naučila štošta o načinu života i onom što su ljudi nekada imali. Nema toga na Facebooku, Twitteru, blogovima. A nema više ni u našim baštama i voćnjacima. Da ima, znala bih ja. Ali nestalo je nekako usput, kroz vrijeme i kroz silne želje za olakšicama koje nam je dopuhao Zapad.

Piše: Irena Omazić i publicrelations.ba

Razgovaramo mi i Željka spomenu šeftelije.

Nikad čula. A ni mnogi drugi nisu čuli. Ta (kažu) prekrasna voćka, u narodu poznata i kao ‘bosanska breskva’ je jako slatka, i potpuno zrela je zelene boje. Nekad je bilo po mnogim vrtovima jer je mogla podnijeti oštru bosansku zimu. Toliko cijenjena da je i u pjesmi opjevana.

{youtube}FUyq8o0Bbz4{/youtube}

Pričamo dalje i spomenuše brekinju.

Tek za to nisam čula. A nije joj ni ime pamtljivo. Morala sam napisati na papirić jer mi se nije dalo zapamtiti. Sitni plodovi (kao grozd grožđa), tamnosmeđe boje bili su jako kiseli dok su još na grani. Morali su nakon branja odstajati u slami i tad su postajali medna delicija.

Za mušmulu sam nekad davno čula, ali sam ostala bez objašnjenja. Nisu mi znali reći šta je to i gdje bih to čudo mogla naći. Poludivlja kruška, malecka, ali slatka.

Neke od ovih plodova bilo je i kod mog djeda. To tek sad znam. Da sam slušala možda bih koji i ubrala. Ali nisam imala vremena za razgovor jer danas svi negdje jurimo. Treba razgovarati!